Bol u ramenu je veoma čest problem zbog kojeg mi se pacijenti obraćaju. Uprkos sve većem broju dokaza o važnosti fizioterapije, posebno terapije vežbanjem, malo je podataka na raspolaganju za usmeravanje lečenja. Cilj ovog teksta je upućivanje u najčešći problem bola u ramenu a to je zapaljenje tetiva i mišića ramena.
Istraživanja su pokazala da su fizioterapijske usluge jedan od najefikasnijih, neinvazivnih i pristupa bez lekova za lečenje različitih fizioloških stanja, uključujući bol u ramenu. Sa 18 do 26 odsto populacije koja se bori sa stalnim bolom u ramenu, fizikalna terapija je veoma tražena. Na osnovu težine i prirode bola u ramenu, mogu se primeniti tehnike kao što su masaže, vežbe mobilizacije tkiva, kineziterapija, elektroterapija itd. Zapamtite da traženje sveobuhvatne dijagnoze i početak odgovarajućeg lečenja što je ranije moguće može vam pomoći da se nosite sa stanjem i izbegnete buduće povrede.
Uzroci bola u ramenu
Bol u ramenu povezana sa raznim stanjima na rotatornoj manžetni ramena (RCRSP) predstavlja čitav spektar raznih patoloških stanja koje se odražavaju na funkciju ramena. Pomenuta stanja su:
- Sindrom subakromijalnog bola (udara)
- Tendinopatija (zapaljenje) rotatorne manžete i simptomatske delimične i potpune rupture rotatorne manžetne.
- Ruptura rotatorne manžetne
Zglob ramena je kao super fleksibilna, ali ne tako čvrsta struktura. Dakle, ako napravite čudan potez, izvršite prevelik pritisak na njega ili nastavite da radite istu stvar iznova i iznova, lako se može povrediti. Pored pomenutih, nekoliko kliničkih uzroka bola u ramenu uključuje:
- Slabe lopatice i mišići
- Povreda brahijalnog pleksusa (kompresija, istezanje ili kidanje nerava)
- Slomljena ruka
- Slomljena ključna kost
- Burzitis (zapaljenje zglobova)
- Dislokacija
- Osteoartritis (stanje povezano sa godinama koje dovodi do raspada zglobova)
- Reumatoidni artritis
- Smrznuto rame
- Uganuće
- Tendinitis
- Cervikalna radikulopatija (uklješteni nerv)
- Druge povrede, padovi ili nesreće
U slučaju bolova u ramenu, prvi korak akcije je sveobuhvatna procena. Dobijanjem opšteg posmatranja i vršenjem fizikalnih pregleda, fizioterapeut postavlja dijagnozu. Testiranje na bol ili razumevanje prirode i stepena povrede može se obaviti kroz osnovne zadatke mobilnosti, testove klizanja zglobova i skeniranje/rendgenske snimke. Uz dijagnozu, stručnjak osmišljava prilagođeni plan lečenja koji se može sastojati od različitih fizioterapijskih usluga. Konačno, doslednost i modifikacija plana lečenja kako napredujete pomoći će u smanjenju bolova, stabilizaciji mišića i zglobova i povećanju snage.
U daljem tekstu ću se osvrnuti na najčešći uzrok bola u ramenu a to je zapaljenje rotatorne manžetne ramena.
Oporavak od povrede ramena:
U zavisnosti od specifičnosti vaše povrede, terapija ramena koju će vaš fizioterapeut prepisati verovatno će uključivati jednu ili više od sledećih vrsta lečenja:
Terapija ledom: takozvana RICE terapija (odmor, led, visina, kompresije) podstiče zaleđivanje povređenih mesta za akutne povrede. Pomaže u smanjenju upale i otoka, što, zauzvrat, takođe pomaže u smanjenju bola.
Terapija toplotom: Za razliku od terapije ledom, koja se koristi u prvim satima od povrede, toplotnu terapiju je najbolje koristiti nakon 72 sata. Kao i terapija ledom, takođe je lek protiv bolova i omogućava mišićima da se opuste.
Praktična terapija: Kao što naziv govori, praktična terapija zahteva pomoć fizioterapeuta da opusti povređeno rame. Svojim rukama, fizioterapeut koristi pritisak na tkivo u zavisnosti od smera kako bi mu pomogao da povrati deo svoje prirodne pokretljivosti.
Istezanje: Istezanje je uobičajena vrsta terapije za bol u ramenu jer je dizajnirano da nežno gura vaše mišiće sve dalje i dalje dok ne povratite svoj opseg pokreta. Fizioterapeut će verovatno uključiti različite nivoe istezanja koji mogu ciljati na delove ramena, kao i na vrat i kičmu, u zavisnosti od povrede.
Jačanje: Jačanje je u suštini drugi način da se kaže: primena vežbe za bolove u ramenu (odn. Protiv), jer vam fizioterapeut može preporučiti da vežbate specifične vežbe jačanja kako biste smanjili bol na mestu povrede, dok istovremeno jačate i druge mišiće, poput vašeg jezgra. Cilj je da budete jači nego pre povrede u pokušaju da sprečite njenu ponovnu pojavu.
Mobilizacija zgloba: Druga vrsta terapije u kojoj je neophodna pomoć fizioterapeuta, mobilizacija zgloba ima za cilj povećanje pokretljivosti povređenog ramena istezanjem zglobne kapsule. Pošto zahteva temeljno razumevanje anatomije, izvodi ga samo obučeni, profesionalni fizioterapeut.
Ultrazvuk: Terapeutski ultrazvuk — ne treba mešati sa dijagnostičkim ultrazvukom — je vrsta fizikalne terapije za bol u ramenu u kojoj se mišići, tetive i druga meka tkiva tretiraju sesijom dubokog zagrevanja. Toplota poboljšava cirkulaciju u tkivu, što istovremeno ublažava bol i pomaže u lečenju povrede. Terapeutski ultrazvuk takođe pomaže u povećanju elastičnosti mišića, posebno u slučajevima smrznutog ramena, kako bi se mišićima omogućilo lakše istezanje i samim tim povećao opseg pokretljivosti.
Električna stimulacija: Jedan od načina za jačanje mišića povređenog ramena je stimulacija nerava. Ponekad se koristi za stezanje mišića ili smanjenje upale, ali se takođe može koristiti kao način davanja lekova.
Atletske trake: Vaš fizioterapeut može odlučiti da koristi atletsku traku kao deo fizikalne terapije ramena u kombinaciji sa drugim metodama terapije, kao što su vežbe.
Kineziterapija: Dok atletsko tejpiranje ima za cilj da ograniči kretanje, kineziterapija podstiče kretanje na bezbedan i siguran način uz povećanje cirkulacije.
Modifikacija aktivnosti: Da biste smanjili verovatnoću da se vaša povreda ramena vrati, vaš fizioterapeut će vam pružiti načine na koje možete da promenite način na koji obavljate svakodnevne aktivnosti, tako da vaša ramena budu pravilno podržana. Na primer, ako imate posla sa smrznutim ramenom, fizioterapeut vam može predložiti da izbegavate preterano odmaranje ramena.
Ergonomija radnog mesta i životnog prostora: Ergonomija je nešto o čemu će vaš fizioterapeut verovatno razgovarati sa vama – njen cilj je da pronađe načine da obezbedi da vaše telo dobija odgovarajuću podršku koja mu je potrebna. To može biti bilo šta, od izvođenja specifičnih vežbi za stolom ili ulaganja u novu kancelarijsku stolicu, dušek, krevet…
Program vežbanja kod kuće, edukacija: Fizioterapeut će pripremiti set vežbi kod kuće kako bi vam pomogao da održite napredak koji ste postigli. Oni će vežbati vežbe sa vama tokom sesija, tako da možete biti sigurni u to kako da ih pravilno radite i sami, kada to budete mogli.
Fizikalna terapija kod zapaljenja rotatorne manžetne ramena
Poremećaji rotatorne manžete i tkiva oko nje najčešći su uzroci bolova u ramenima kod ljudi starijih od 40 godina. Tendinopatija rotatorne manžete nastaje kada je tetiva ramena (snop vlakana koja povezuje mišić sa kostima) nadraženi i postaju bolni. Uz stalnu iritaciju, tetiva može početi da nekrotizuje (raspada), uzrokujući tendinozu – hronično stanje.
Ljudi koji izvode ponavljajuće ili pokrete ruku iznad glave, poput dizača tegova, sportista i fizičkih radnika, najviše su izloženi riziku od razvoja tendinopatije rotatorne manžete. Loše držanje takođe može doprineti njegovom razvoju.
Fizioterapeut vam može pomoći da identifikujete i ispravite faktore rizika za tendinopatiju rotatorne manžete i da vam pomogne da smanjite bol, a istovremeno poboljšate kretanje i snagu ramena.
Šta je tendinitis rotatorne manžetne?
Mišići rotatorne manžete su grupa od 4 mišića koja pričvršćuju humerus (nadlakticu) za lopaticu. Mišići rotatorne manžete pomažu u podizanju, rotiranju i stabilizaciji nadlaktice. Tetiva je snop vlakana koji povezuje mišiće s kostima. Tendinitis rotatorne manžete nastaje kada se tetiva povezana sa mišićima rotatorne manžete upali i nadraži.
Stanje može biti uzrokovano:
- Ponavljajući pokreti ruku, poput onih koje izvodi frizer
- Pokreti ramena iznad glave, poput pokreta plivača
- Slabost i neravnoteža mišića u lopaticama i mišićima ramena
- Zategnuti mišići i tkiva oko ramenog zgloba
- Koštane abnormalnosti u predelu ramena koje uzrokuju stezanje tetiva
- Loše držanje, kao što su zaobljena ramena uzrokovana naginjanjem – prilikom dugog sedenja I rada za računarom
Kakav je osećaj i na šta se pacijenti najviše žale?
Tendinopatiju rotatorne manžete karakteriše bol u ramenu koji se može javiti postepeno tokom vremena ili početi prilično iznenada. Bol se javlja u predelu ramena i ponekad zrači u nadlakticu. Obično ne zrači pored područja lakta, iako se i to dešava u malom broju slučajeva. Možda nemate simptome u mirovanju ili ćete osetiti blagi, tupi bol; međutim, bol može biti umeren do jak sa određenim pokretima ramena i može se lako izazvati. Posezanje iza tela radi izvođenja pokreta, kao pri vezivanju pojasa, može biti veoma bolno. Tako mogu i aktivnosti iznad glave, poput bacanja, plivanja, posezanja u ormar ili češljanja kose. Bol se može pojačati noću, posebno pri okretanju ili pokušaju da zaspi na bolnoj strani. Držanje teškog tanjira ili skidanje tiganja sa šporeta može postati teško. Ako se stanje ne leči, moguće je da počnete da osećate bol u drugim oblastima, poput vrata.
Da li se ova povreda ramena može sprečiti?
Verovatnoća razvoja tendinopatije rotatorne manžete može se smanjiti:
- Osvešćivanjem ponavljajućih pokreta koji mogu dovesti do bola – naročito iznad glave, po celom telu ili iza leđa – i menjanje vaše aktivnosti ako postoje simptomi neprijatnosti.
- Održavanje idealnog držanja ramena i kičme tokom svakodnevnih aktivnosti, uključujući sedenje za računarom.
Ovo se može postići:
Izvođenjem svakodnevnih istezanja ramena i gornjeg dela leđa radi održavanja normalnog obima pokreta. Zategnutost u gornjem dijelu leđa ili zaobljeno držanje ramena smanjiće sposobnost pokretanja trupa. Usled toga rame će morati raditi napornije za obavljanje svakodnevnih aktivnosti, kao što je posezanje za predmetima.
Ojačavanje gornjeg dela tela, uključujući mišiće gornjeg dela leđa i lopatice, pomoći će u sprečavanju tendinitisa. Mnogi ljudi vežbaju mišiće na grudima, rukama i ramenima, ali je takođe važno raditi na mišićima oko lopatice i gornjeg dela leđa. Ovi mišići pružaju snažnu osnovu za funkciju ramena. Bez jake osnove dolazi do mišićne neravnoteže i ramena se izlaže opasnosti od povreda.
Druge povrede ramena
Znati zašto osećate bol u ramenu je prvi korak u lečenju. Ramena mogu biti povređena raznim aktivnostima, uključujući one naizgled bezopasne, kao što je sedenje za stolom na poslu. Vrste povreda ramena mogu se uredno podeliti u dve glavne kategorije: iznenadne povrede i povrede nastale usled prekomerne upotrebe.
5 najčešćih povreda ramena:
U toku jednog običnog dana vaša rame obavljaju dosta posla kako bi vam pomogla da završite svakodnevne zadatke. Njihovo naprezanje ili povrede zaista često izazivaju izuzetno jak bol u ramenu. Neki od najčešćih uzroka bolova u ramenu uključuju:
- POVREDE TETIVA RAMENA
Tetive u vašem ramenu mogu se pokidati kao rezultat akutne povrede ili određenih degenerativnih stanja. Prirodni proces starenja, iznenadne povrede i prekomerna upotreba često dovode do cepanja ili kidanja tetiva. Bez obzira da li pacijent doživljava delimičan ili pun kidanje tetive, bol u ramenu može biti izuzetno intenzivan i može zahtevati redovne terapije kod fizioterapeuta.
- BURZITIS RAMENA
Rame je komplikovan i važan zglob. Jedna od ključnih komponenti koje čine rame naziva se bursa. Ukoliko, usled povrede ili prenaprezanja ramena, burza postane iritirana ili upaljena, možete razviti bursitis. Tada je potrebno da zakažete termin fizikalne terapije što je pre moguće.
- TENDINITIS RAMENA
Tendinitis je uobičajeno stanje koje izaziva upalu u predelu ramena. Stanje obično pogađa one koji su fizički aktivni ili osobe koje rade na poslu koji se bazira na repetitivnim pokretima (teniseri, ili npr. slikari). Kod ove povrede, važno je zapamtiti da uz fizikalnu terapiju, redovno odmaranje ramena može pomoći u sprečavanju hroničnog bola.
- SMRZNUTO RAME
Smrznuto rame se obično javlja nakon povrede ramena. Većina fizioterapeuta preporučuje pacijentima sa smrznutim ramenom da se dosta odmaraju između termina fizikalne terapije, kako bi se izbeglo stvaranje ožiljnog tkiva na ramenu. Ako se ožiljno tkivo razvije, mišići koji okružuju rame takođe mogu da se zamrznu, ograničavajući vaš puni opseg pokreta. Bez strpljenja i adekvatne terapije, rezultat vrlo često može biti hronični bol u ramenu
- IMPINGEMENT SINDROM * Udar u rame
Do udarca u rame može doći kada gornji deo lopatice vrši preterani pritisak na meka tkiva u ruci kada je podignuta od tela. Dok se ruka podiže, lopatica se trlja o tetive i burzu. Ako se ne leči, udar u rame može dovesti do burzitisa i/ili tendinitisa.
Pacijenti nas često pitanju:
Šta to znači kada me boli rame i ruka?
To često znači da je vaše rame pod stresom i da bol ima uticaj na tetive i zglobove u ramenu. To može značiti potrebu za vežbanjem, hranljivim materijama ili medicinskom intervencijom za druge osnovne bolesti.
Šta uzrokuje bol u ramenima i nadlakticama?
Nekoliko razloga, kao što su pukotine u tetivi, habanje zglobova, artritis, stanje srca ili oštećenje nerava.
Šta uzrokuje bol u ramenu i niz ruku? Ovakav bol može bitii uzrokovan raznim faktorima, uključujući povrede rotatorne manžetne, smrznuto rame, udar ramena, cervikalnu radikulopatiju, burzitis ramena i osteoartritis.
Za pravu dijagnozu i individualan plan lečenja potrebno je da se obratite se profesionalnom fiizioterapeutu.
Tri lake vežbe za olakšanje bola u ramenu
1. Proširenje grudnog koša
Ova vežba promoviše fleksibilnost i opseg pokreta u vašim ramenima.
Dok stojite, držite traku za vežbanje, kaiš ili peškir iza leđa sa obe ruke. Proširite grudi dizanjem ruku unazad, dok pomerate lopatice jedna prema drugoj. Podignite bradu i pogledajte prema plafonu. Držite do 30 sekundi. Ponovite 3-5 puta
2. Protezanje vrata ramena
Ovo istezanje otvara grudi i jača ramena.
Stanite na vrata sa laktovima i rukama pod uglom od 90 stepeni. Iskoračite desnom nogom napred dok pritiskate dlanove u strane okvira vrata. Nagnite se napred i angažujte mišiće CORE-a. Držite ovu poziciju do 30 sekundi. Ponovite istezanje sa levom nogom napred. Uradite svaku stranu 2-3 puta.
3. Istezanje preko grudi
Ova vežba pomaže u povećanju fleksibilnosti i opsega pokreta u ramenom zglobu i okolnim mišićima.
Kada radite ovu vežbu, spustite ruku ako osetite bol u ramenu. Prenesite desnu ruku preko grudi. Postavite ga u pregib levog lakta ili koristite levu ruku da poduprete ruku. Držite ovu poziciju do 1 minuta. Ponovite na suprotnoj strani. Uradite svaku stranu 3-5 puta.
Drugi lekovi za bol u ramenu
Pored vežbi za ramena, možete isprobati kućne lekove za ublažavanje bolova i podsticanje zarastanja. Pratite RICE metod tako što ćete se odmarati, zaleđivati i kompresovati rame. Kada je moguće, podignite rame iznad nivoa srca. Da biste ublažili bol, možete uzimati lekove protiv bolova bez recepta kao što su ibuprofen ili acetaminofen. Ili probajte prirodne lekove protiv bolova kao što su kurkuma, kora vrbe ili karanfilić. Nanesite mentol, kremu od arnike ili mešavinu eteričnih ulja na zahvaćeno područje nekoliko puta dnevno. Redovni tretmani masaže i akupunkture mogu pomoći u ublažavanju bolova i uspostavljanju ravnoteže u vašem telu.
Kako sprečiti bol u ramenu?
Pored ovih uputstava, možete sprečiti bol u ramenu prateći nekoliko jednostavnih saveta:
- Vežbajte dobro držanje i izbegavajte pognute ili pogrbljene dok sedite, stojite i obavljate svoje svakodnevne aktivnosti. Obratite pažnju na to kako nosite svoje telo tokom dana i izvršite prilagođavanja po potrebi.
- Dovoljno se odmarajte i odvojite vreme od bilo koje aktivnosti koja izaziva bol.
- Vodite računa kada radite aktivnosti koje uključuju posezanje za nečim iznad glave, nošenje teških predmeta ili savijanje napred. Ako morate da radite ove aktivnosti kao deo svog posla, odlučite kako možete da pomerate svoje telo da biste smanjili nelagodnost.
- Ako se bavite sportom koji uzrokuje bol u ramenu, uverite se da koristite odgovarajuću formu i tehniku.
Kako ublažiti bol u ramenu i kako fizioterapeut može pomoći?
Uloga fizikalne terapije u oporavku od povrede ramena
Na početnom sastanku, razgovaraćete sa fizioterapeutom o bolu u ramenu ili povredi ramena, uključujući i kako ste je dobili. Fizioterapeut će takođe razgovarati o svim fizičkim ograničenjima koja imate kao rezultat vaše povrede i o tome koje ciljeve se nadate da ćete postići tokom lečenja. Na inicijalnom sastanku će fizioterapeut ispitati fizička ograničenja vaše povrede, uključujući proveru vašeg opsega pokreta i da li postoji bilo kakvo strukturno oštećenje. Dobra je ideja da nosite udobnu, ležernu odeću za sastanak, tako da možete da se krećete sa lakoćom i kako bi fizioterapeut mogao pravilno da obavi pregled.
Kada govorimo o bolu u ramenu, izuzetno je važno reagovati na vreme. Primera radi, vremenom, degenerisana tetiva koja se ne leči može početi da se kida, uzrokujući ozbiljnije stanje. Fizikalna terapija može biti veoma uspešna u lečenju tendinitisa, tendinoze i sindroma udara ramena i drugih uzroka bolnog ramena i ruke.