Šta je cerebralna paraliza i kako se manifestuje?
Cerebralna paraliza je termin koji opisuje grupu poremećaja koji utiču na normalan razvoj kretanja i držanja. Cerebralna paraliza je uzrokovana povredom – stanjem mozga koja se dogodi pre, tokom ili do dve godine nakon rođenja. Ove povrede mogu uključivati infekciju, moždani udar, traumu ili gubitak kiseonika. Oštećenje mozga se ne pogoršava nakon početne povrede. Međutim, sposobnost obavljanja svakodnevnih aktivnosti na koje povreda utiče može se pogoršati kako osoba raste.
Ljudi sa cerebralnom paralizom mogu imati problema sa vidom, sluhom, osećanjem dodira, razmišljanjem ili komunikacijom. Takođe mogu imati epileptične napade. Teškoće mogu biti od blagih do ozbiljnih.
Cerebralna paraliza pogađa približno četiri bebe na svakih 1.000 rođenih u Srbiji. Broj dece sa dijagnozom cerebralne paralize porastao je poslednjih godina. Ovo povećanje je rezultat povećane stope preživljavanja nedonoščadi i one rođene sa niskom porođajnom težinom. Prosečan životni vek odraslih sa CP takođe se povećao. Ljudi sa CP mogu imati koristi od fizikalne terapije u svim fazama svog života.
Fizioterapeuti su stručnjaci koji pomažu ljudima sa cerebralnom paralizom da poboljšaju svoje fizičke funkcije. Pomažu im da ostanu aktivni i zdravi i obavljaju svakodnevne zadatke poput hodanja, korišćenja invalidskih kolica i kretanja od invalidskih kolica do kade, kreveta ili automobila.
Koji tipovi cerebralne paralize postoje?
Postoji nekoliko vrsta cerebralne paralize. Ove vrste i podele su nazvane na osnovu vrste problema sa kretanjem i zahvaćenih područja tela.
- Spastična CP: Grčevi mišića koji se mogu pojaviti pri kretanju.
- Ataksični CP: Problemi sa ravnotežom i koordinacijom u celom telu.
- Diskinetički CP: Nepredvidive promene u mišićnom tonusu i kretanju koje stvaraju nestabilno držanje.
- Mešoviti CP: Kombinacija navedenih problema sa kretanjem (spastični, diskinetički ili ataksični).
- Kvadriplegija: CP koja pogađa i ruke i noge, vrat i trup.
- Diplegija: Utiče na obe noge (najčešći oblik) ili obe ruke (ređe).
- Hemiplegija: Utiče samo na jednu stranu tela.
- Monoplegija: Utiče samo na jedan ud. Ova vrsta je retka.
Znaci i simptomi cerebralne paralize
Simptomi cerebralne paralize se razlikuju od osobe do osobe. Mogu se pojaviti već kada beba ima samo nekoliko meseci. Obično roditelji primećuju simptome pre nego što dete napuni dve godine.
Rani simptomi mogu uključivati:
- Nemogućnost držanja podignute glave
- Poteškoće pri dosezanju rukama.
- Problemi pri valjanju, sedenju, puzanju ili hodanju.
Drugi simptomi cerebralne paralize povezani sa kretanjem mogu uključivati:
- Zategnuti mišići koji se pogoršavaju zbog stresa, bolesti i vremena.
- Čvrsti (rigidni) zglobovi koji se ne savijaju i ne istežu do kraja. Ovaj simptom se javlja naročito u šakama, laktovima, kukovima, kolenima ili skočnim zglobovima.
- Mišićna slabost ili pad pokreta koji je dete već izvodilo.
- Sporije kretanje u poređenju sa drugom decom.
- Manje kretanje nogu, ruku, trupa ili vrata.
- Nedostatak koordinacije.
- Mišićni tremor.
Kako fizioterapeut može pomoći u borbi protiv cerebralne paralize?
Terapeuti pružaju negu u različitim fazama razvoja svake osobe. Brigu prilagođavaju jedinstvenim potrebama svakog pojedinca. Fizioterapeuti rade zajedno sa drugim zdravstvenim radnicima kako bi odgovorili na potrebe kako se prioriteti lečenja menjaju. Drugi zdravstveni radnici koji mogu sarađivati sa vašim terapeutom uključuju patologe govora / defektologe ili radne terapeute.
Fizikalna terapija u ranim godinama: od rođenja do 4
Fizioterapeuti pomažu negovateljima da podrže razvoj pokreta njihovog deteta. Oni pružaju praktičnu obuku za pozicioniranje, kretanje, hranjenje, igru i samo-smirenje. Vaš fizioterapeut će takođe predložiti promene kod kuće kako bi se podstakao razvoj pokreta, kao i komunikacija, sluh, vid i veštine igre. Kroz igru mala deca uče mnoge veštine. Fizioterapeut deteta će razviti individualni program zabavnih igara koje odgovaraju specifičnim potrebama vašeg deteta. Ciljevi programa su poboljšanje snage, kretanja i funkcije. U ovom uzrastu deca obično imaju fizikalnu terapiju kod kuće, u dnevnom boravku ili u ambulanti. Vaš terapeut će raditi sa vama na izmeni programa lečenja kako se vaše dete razvija.
Fizikalna terapija u školskim godinama: uzrast od 5 do 18 godina
Fizioterapeuti obučavaju negovatelje da pomognu detetu sa cerebralnom paralizom u postizanju funkcionalnih ciljeva. Fizikalna terapija promoviše najviši kvalitet života kroz sve faze razvoja. Plan lečenja i ciljevi će se menjati kako vaše dete stari. Predškolska ustanova i škola donose izazove vašem detetu da se svake godine kreće u novim uslovima. U ovoj fazi, deca doživljavaju nagle skokove rasta i zahtevaju prilagođavanje fizikalne terapije i bilo koje opreme koja se koristi za pomoć detetu. Dete može dobiti fizikalnu terapiju u školi, u zajednici ili oboje, u zavisnosti od svojih potreba. Fizikalna terapija u školi usredsređena je na promene kako bi vašem detetu pružilo najbolje moguće okruženje za učenje.
Fizioterapeut vašeg deteta će podstaći mobilnost i snagu. Takođe će pomoći vašem detetu da se nosi sa bolovima u mišićima i zglobovima. Fizikalna terapija takođe uči roditelje i pomaže osobama sa cerebralnom paralizom da razviju strategije za brigu o sebi, održavaju dnevnu rutinu i da budu društvene i aktivne. Ovo će pomoći vama i vašem detetu da planirate školu i buduće karijere.
Fizikalna terapija za adolescente sa cerebralnom paralizom fokusira se na sprečavanje problema sa držanjem i ograničenja pokretljivosti zglobova. Adolescencija je doba i stadijum života za formiranje doživotnih zdravih navika. Razvoj ličnog programa fitnesa može poboljšati zdravlje i funkciju ljudi sa cerebralnom paralizom do kraja života. Deca sa cerebralnom paralizom imaju veći rizik da ne vežbaju i dobiju dovoljno aktivnosti. Fizička neaktivnost može dovesti do problema sa težinom. Ova pitanja mogu imati veliki uticaj na kvalitet života deteta i njegovih negovatelja. Terapeuti su vešti u razvoju individualnih programa vežbanja. Oni uzimaju u obzir interese, snage i sposobnosti svake osobe. Kod cerebralne paralize su preporučljivi sportovi kao što su kuglanje, plivanje, biciklizam, odbojka, tenis ili košarka radi promocije fizičke kondicije i učešća u društvenim događajima sa vršnjacima.
Fizikalna terapija u odrasloj dobi: 18+ godina
Mnogi pojedinci sa cerebralnom paralizom žive visoko funkcionalnim životom kao odrasli.
Fizikalna terapija za odrasle sacerebralnom paralizom često se fokusira na:
- Upravljanje bolovima.
- Uštedi energije.
- Upotreba korisne adaptivne opreme.
Fizioterapeuti mogu uspostaviti dugotrajne odnose sa svojim klijentima kako bi lakše upravljali ovakvim problemima.