Bol u leđima jedan je od najčešćih simptoma ili tegoba koje ljudi na internetu traže, a vodeći je uzrok invaliditeta širom sveta i zbog njega se obraćamo se za pomoć različitim lekarima ili tražimo pomoć fizioterapeuta.
Intenzitet bola u leđima može da varira. To može biti mišićni bol, osećaj puckanja u kičmi, peckanje ili probadajući bola. Pored toga, bol se može spuštati niz nogu ili se pogoršavati pri određenim pokretima tela poput: savijanja, uvrtanja, podizanja, pri dužem stajanju ili hodanju.
Osećaj bola u leđima može da bude strašno neprijatan, onemogućavajući i obeshrabrujući ali, srećom, možete preduzeti mere da sprečite ili ublažite većinu bolova. Ukoliko prevencija ne uspe, jednostavni tretmani fiziklne terapije i pravilna mehanika tela mogu poboljšati stanje vaših leđa i održati ih funkcionalnim.
Hirurške intervencije su retko potrebne za lečenje bolova u leđima.
Bol u donjem delu leđa
Donji deo leđa je poznat kao lumbalni deo kičme. Ovaj deo kičme trpi velike napore, nosi težinu celog gornjeg dela tela, a u njegovom habanju, veliku ulogu igra i biomehanički stres koji se javlja tokom kretanja.
Lumbalni deo kičme ima pet pršljenova, a svaki od njih veliki disk koji deluje kao amortizer pri pokretu. Svaki pršljen takođe ima dva fasetna zgloba obložena hrskavicom na zadnjoj strani. Vaš donji deo leđa takođe uključuje ligamente, tetive i mišiće. Ligamenti su jake trake koje drže pršljenove i diskove zajedno. Tetive pričvršćuju mišiće za pršljenove. Sve su ovo važni delovi kompleksne kičmene strukture koje pomažu da se ograniči prekomerno kretanje koje može da ošteti kičmenu moždinu. Kada su svi ovi delovi ispravni i rade zajedno, ovaj neverovatan sistem omogućava kičmi da se bezbedno savija i uvija.
Simptomi koji prate bol u donjem delu leđa
Ukočenost: Može biti teško pomeriti ili ispraviti leđa. Ustajanje iz sedećeg položaja može potrajati i možda ćete se osećati kao da morate da hodate ili da se istegnete da biste se opustili. Možda ćete primetiti smanjen opseg pokreta.
Problemi sa držanjem (loša postura): Mnogim ljudima sa bolovima u leđima je teško da stoje uspravno. Možete stajati „nakrivljeno“ ili savijeno, sa torzoom sa strane, a ne u ravni sa kičmom. Vaš donji deo leđa može izgledati ravno umesto zakrivljeno.
Grčevi mišića: Nakon naprezanja, mišići u donjem delu leđa mogu se grčiti ili nekontrolisano kontrahovati. Grčevi mišića mogu izazvati jak bol i otežati ili onemogućiti stajanje, hodanje ili kretanje.
Zašto se javlja bol u leđima?
Stanja koja se obično povezuju sa bolom u leđima uključuju:
- Naprezanje mišića ili ligamenata. Ponovljena podizanja teškog tereta ili iznenadni neprirodni pokreti mogu napregnuti mišiće leđa i kičmene ligamente. Ukoliko ste u lošem fizičkom stanju, stalno opterećenje na leđima može izazvati bolne grčeve mišića
- Ispupčeni ili puknuti diskovi. Diskovi deluju kao jastuci između kostiju (pršljenova) u vašoj kičmi. Mekani materijal unutar diska može da se izboči ili pukne i pritisne nerv. Međutim, možete imati ispupčen ili rupturiran disk čak i bez bolova u leđima, dakle da to i ne znate. Najčešće za probleme sa diskusima saznajemo slučajno kada uradimo rendgenske snimke kičme iz nekog drugog razloga.
- Osteoartritis može uticati na donji deo leđa. U nekim slučajevima, artritis u kičmi može dovesti do sužavanja prostora oko kičmene moždine i kompleksnog stanja koje se naziva spinalna stenoza.
- Osteoporoza. Pršljenovi kičme mogu razviti bolne oštećenja ako vaše kosti postanu porozne i lomljive.
- Strukturni problemi: Stanje koje se zove kičmena stenoza se dešava kada je kičmeni stub preuzak za kičmenu moždinu. Nešto što štipa kičmenu moždinu može izazvati jak bol u išijatičnom nervu i bol u donjem delu leđa. Skolioza (zakrivljenost kičme) može dovesti do bolova, ukočenosti i poteškoća u kretanju.
- Prelomi: Kosti u kičmi mogu se slomiti tokom nesreće, poput saobraćajne nesreće ili pada. Određena stanja (kao što su spondiloliza ili osteoporoza) povećavaju rizik od preloma.
- Bolest: Tumori kičme, infekcije i nekoliko vrsta raka mogu izazvati bol u leđima. Drugi uslovi takođe mogu izazvati bol u leđima. To uključuje kamenje u bubregu i aneurizmu abdominalne aorte.
- Spondilolisteza: Ovo stanje uzrokuje da pršljenovi u kičmi klize sa svog mesta. Spondilolisteza dovodi do bolova u donjem delu leđa, a često i do bolova u nogama.
Bol u gornjem dalu leđa
Bol u gornjem delu leđa (i bol u srednjem delu leđa) se javlja bilo gde od osnove vrata do dna grudnog koša. Ovaj deo kičme naziva se torakalna kičma.
Torakalni – gornji i srednji deo kičme ima 12 pršljenova. Svaki od njih je povezan sa parom rebara. Rebra se obavijaju oko tela do dugačke, ravne kosti niz centar grudi koja se zove grudna kost, i tako je je formiran vaš grudni koš. Vaš gornji deo leđa takođe ima diskove koji razdvajaju svaki pršljen. Ovi diskovi apsorbuju udare dok se krećete. Gornji deo kičme ima mnogo mišića i ligamenata koji drže kičmu zajedno. Kao što ste već nesumnjivo znali , i sada potvrdili – kičma je kompleksna struktura.
Kada govorimo o problemima sa leđima, bol u gornjem delu leđa može biti uzrokovan mnogim različitim medicinskim problemima ili povredama kostiju, diskova, mišića ili ligamenata. Bol u gornjem delu leđa nije tako čest kao bol u vratu ili donjem delu leđa. To je zato što se kosti u gornjem delu leđa ne pomeraju ili savijaju toliko kao kosti na vratu i donjem delu leđa. Kosti u gornjem delu leđa rade sa rebrima kako bi leđa bila stabilna. Oni zajedno štite vitalnih organa u vašem telu, uključujući srce i pluća.
Koji su mogući uzroci bolova u gornjem delu leđa?
Bol u gornjem delu leđa može biti uzrokovan mnogim različitim zdravstvenim stanjima i povredama. Uslovi koji mogu izazvati bol u gornjem delu leđa uključuju:
Istegnuća i uganuća: Naprezanje i uganuće leđa su najčešći uzrok bolova u gornjem delu leđa. Mogu se povrediti mišići, tetive ili ligamenti prilikom nepravilnog podizanja nečeg previše teškog
Loše držanje: Mnogim ljudima sa bolovima u gornjem delu leđa je teško da stoje uspravno. Možda stoje „nakrivljeno“ ili savijeno, sa torzom sa strane, a ne u ravni sa kičmom.
Problemi sa diskovima: Diskovi mogu da skliznu ili da se „izboče“ sa svog položaja u kičmi i pritisnu nerv. Takođe uzrok problema sa leđima može biti i diskus hernija.
Prelomi: Kosti u kičmi mogu se slomiti tokom nesreće, poput saobraćajne nesreće ili pada.
Artritis: Osteoartritis je najčešći tip artritisa koji uzrokuje bol u gornjem delu leđa.
Kako ljudi prepoznaju simptome problema?
Ljudi opisuju osećaj bola u gornjem delu leđa na mnogo različitih načina:
- Pekući ili oštar bol.
- Bolni, pulsirajući bol.
- Zategnutost ili ukočenost mišića.
- Zrači bol duž nerva.
- Peckanje, utrnulost ili slabost.
Bol u leđima i grudima
Kada se bol u gornjem delu leđa i grudima javljaju zajedno, simptomi mogu uveliko varirati u zavisnosti od uzroka ili težine. Neki ljudi mogu iskusiti blagu nelagodnost ili stezanje, dok drugi mogu imati oštar ili intenzivan bol
Mogući uzroci bolova u gornjem delu leđa i grudima koji se pojavljuju u isto vreme:
istegnuće mišića
Torakalna spondiloza
Sindrom klizajućeg rebra *SRS
Torakalna hernija diska
Sindrom miofascijalnog bola
Fibromijalgija
Kostohondritis
Kostovertebralni osteoartritis
Pojedina stanja sa srcem ili plućima
Bol u gornjem delu abdomena sa bolom u leđima
Može biti uzrokovan osnovnim stanjima, kao što su: torakalna radikulopatija, upala slepog creva, kamen u bubregu, pankreatitis i peptički ulkus. Neki slučajevi bola u leđima sa bolom u stomaku mogu biti beznačajni, ali obavezno potražite hitnu pomoć ako osetite jak bol koji dopire do leđa.
Faktori rizika
Činjenica je da svako može razviti bol u leđima, čak i deca i tinejdžeri. Ipak, pored prethodno nabrojanih uzroka, ovo su neki od faktori koji mogu da vas izlože većem riziku od razvoja bolova u leđima:
- Starost. Bol u leđima je češći kako starite, a može se intezivirati od oko 30te ili 40te godine starosti.
- Nedostatak fizičke aktivnosti. Slabi, neiskorišćeni leđni i stomačni mišići, mišići takozvanog Core-a, mogu dovesti do bolova u leđima.
- Višak telesne težine dodatno opterećuje vaša leđa.
- Bolesti. Neke vrste artritisa i raka mogu doprineti bolovima u leđima.
- Nepravilno podizanje teških tereta, odnosno naprezanja korišćenjem leđa umesto snage kukova i nogu mogu dovesti do bolova u leđima.
- Psihološki uslovi. Osobe sklone depresivnim osećanjima i anksioznosti imaju veći rizik od bolova u leđima.
Kako sprečiti probleme sa leđima?
Možete izbeći bol u leđima ili sprečiti njegovo ponavljanje tako što ćete poboljšati svoje fizičko stanje, savladati i vežbati pravilnu telesnu mehaniku.
Osnovni preduslovi za zdravlje i snagu leđa:
1. Vežbanje.
Redovna fizička aktivnost koja ne napreže i ne trza leđa. Pravilno vežbanje koje može povećati snagu i izdržljivost u leđima i omogućiti mišićima da bolje funkcionišu. Našiiroko su poznati brojni benefiti redovnog hodanja i plivanja. Konsultujte se sa svojim fizioterapeutom o pravilnim tehnikama vežbanja kako biste izvukli maksimum iz njih, bez povreda. Naučite kako da izgradite snagu i fleksibilnost mišića.
2. Održavajte zdravu težinu.
Prekomerna telesna težina napreže mišiće leđa, i negativno utiče na normalno funkcionisanje različitih delova tela poput kukova, kolena… Dakle, što ste teži, to je veći pritisak na lumbalne pršljenove. Ukoliko imate višak kilograma, potražite savet kako da kontrolištet i regulišete telesnu masu u skladu sa vašim zdravstvenim stanjem, godinama i objektivnim fizičkim mogućnostima.
3. Izbegavajte pokrete koji uvijaju ili neprirodno naprežu vaša leđa. Pravilno koristite svoje telo:
Važno je kako stojite. Pravilno i dobro držanje održava neutralan položaj karlice i smanjuje stres leđnih mišića. Ako morate da stojite duže vreme, stavite jednu nogu na nisku stolicu da biste skinuli deo tereta sa donjeg dela leđa ili menjajte nogu koja nosi oslonac.
Kako i u čemu sedite? Izaberite sedište sa dobrom podrškom za donji deo leđa, naslonima za ruke i okretnom bazom. U nedostatku anatomske stolice, postavljanje jastuka na donji deo leđa može održati normalnu krivinu. Držite kolena i kukove u pravilnom nivou, ne krivite se. Uključite alarm, ako ste u prilici, da vas podseti da menjate položaj, pravite pauze i prošetate, barem svakih pola sata.
4. Dizanje tereta
Izbegavajte podizanje teških tereta ili tražite pomoć. Ukoliko ipak morate da podignete nešto teško, pustite noge da rade. Držite leđa uspravno, držite teret blizu tela i obavezno čučnite dok podižete tako da kukovi i kolena obavljaju veći deo posla.
Terapija bola u leđima
Treba biti realan. Iako ne možete da zaustavite starenje ili promenite genetski sklop, postoje neke promene u načinu života koje zaista mogu pomoći u boljem upravljanju ili sprečavanju bolova u donjem delu leđa.
Poboljšajte svoju fizičku spremnost
Osobe koji nisu fizički aktivne i spremne imaju veću verovatnoću da razviju bol u donjem delu leđa.
Isto tako, ljudi koji vode sedentarni način života imaju veću verovatnoću da se povrede i prilikom manjih napora. Zaista, kada govorimo o zdravlju leđa, bolje je usvojiti malu, redovnu rutinu vežbanja većinu dana u nedelji, nego sedeti cele nedelje i povrediti se i pri malom naporu.
Pažljivo kupujte
Pošto je bol u leđima tako česta pojava, na tržištu ćete naći brojne proizvode koji obećavaju instant rešenja, neku vrstu prevencije ili olakšanja. Ipak, za većiu njih, ne postoje definitivni dokazi da mogu pomoći više nego privremeno, ili samo da zamaskiraju problem.
Reklamiraju se specijalne cipele, ulošci za obuću, različiti oslonci za leđa, posebno dizajnirani nameštaj i drugo. Dodaci za spavanje su posebna priča – zaista, ne postoji jedan, univerzalan tip dušeka ili jastuka koji bi bio najbolji za ljude sa bolovima u leđima.
Koji kućni lekovi za bol u donjem delu leđa zapravo deluju?
Dakle, instant rešenje ne postoji i sad ne govorimo o lekovima. Za početak isprobajte ove jednostavne strategije samopomoći.
-Izbegavajte odmor u krevetu.
Kada se pojavi bol u donjem delu leđa, ljudi često misle da će potpuni odmor ublažiti bol u leđima. Međutim, mnoge kliničke studije ukazuju da su pacijenti koji su se povukli u krevet zapravo iskusili više bola – i oporavili se sporije – od pacijenata koji su ostali relativno aktivni.
-Koristite led i/ili toplotnu terapiju
Upotreba leda ili hladnih obloga u periodu do 20 minuta istovremeno pomaže u smanjenju bolova i otoka. Led ili hladnu oblogu uvek umotajte u peškir ili krpu pre apliciranja na telo. Terapija zagrevanjem, topla kupka ili obloga može takođe ublažili bol. U primeni termoterapije, upotreba leda se preporučuje u prvih 48 sati nakon povrede; onda možete probati naizmeničnu kombinaciju leda i toplote.
Razmotrite upotrebu krema, gelova ili flastera. Pojedini proizvodi koji se mogu naći u apotekama mogu stimulisati nerve u koži da pruže osećaj toplote ili hladnoće kako bi prigušili osećaj bola.
Ovaj tekst je prepun saveta koji zvuče ohrabrujuće i, istina je, pomalo, univerzalno. Ipak, razumemo da je bol u leđima kompleksna pojava i da ne postoje dva ista organizma, čoveka, kao i da su uzroci, trajnost i prag bola kod svih različiti.
Ukoliko vaši bolovi u leđima ne jenjavaju i pored svog truda ili primenjenih terapuja, možda je vreme da se obratite fizioterapeutu. Nekada na hronične bolove moramo delovati zajedno, i ‘napasti’ problem holistički, sa svih strana, kako bismo osetili olakšanje.
Kada vam treba fizikalna terapija za bol u leđima?
Dobra vest je da se većina bolova u leđima obično postepeno poboljša adekvatnim kućnim tretmanom, obično u roku od nekoliko nedelja. Ovo, naravno, važi za osobe sa zdravom ili relativno zdravom kičmom, bez pratećih oboljenja ili postojećih povreda i oštećenja.
Najbolji lek protiv bola u leđima
Ne postoji – stvar je, kao u svakom organizmu, krajnje individualna. Ipak evo nekih faktora i saveta koji mogu značajno uticati na poboljšanje i rešavanje problema sa leđima i bolovima.
Održavajte pravilno držanje tela: Loše držanje tela može prouzrokovati stres na donjim leđima i doprineti nastanku bolova. Pobrinite se da vam leđa budu ravna, ramena uspravna, a stomak lagano povučen prema unutra.
Redovno vežbajte: Fizička aktivnost je važna za održavanje snage i fleksibilnosti mišića leđa. Uključite u svoju svakodnevnu rutinu vežbe koje jačaju mišiće leđa, kao što su vežbe za trbušne mišiće, leđa, noge i kukove. Redovna šetnja, plivanje ili vožnja bicikla takođe mogu biti korisni za održavanje zdravih donjih leđa.
Pravilno podižite teret: Ako morate podizati teške predmete, pridržavajte se pravila pravilnog podizanja tereta. Kleknite, savijte kolena, držite teret blizu tela i koristite snagu nogu i trbušnih mišića, a ne leđa, za podizanje tereta. Izbegavajte okretanje tela dok držite teret u rukama.
Koristite ergonomski nameštaj: Ako provodite puno vremena sedeći za stolom ili za računarom, pobrinite se da vaše radno okruženje bude ergonomski prilagođeno. Koristite stolicu s dobrom podrškom za donji deo leđa, postavite monitor na nivou očiju, koristite tastaturu i miš na visini koja neće prouzrokovati nepotrebno naprezanje leđa i vrata.
Pazite na telesnu težinu: Pobrinite se da održavate zdravu težinu putem pravilne ishrane i redovne fizičke aktivnosti. Ishrana bogata hranljivim materijama može pomoći u održavanju zdravlja mišića, kostiju i zglobova.
Izbegavajte dugotrajno sedenje: Dugotrajno sedenje može negativno uticati na zdravlje donjih leđa. Ako sedite duže vreme, ustanite na svakih 30 minuta, prošetajte ili se istegnite kako biste smanjili stres na leđima.
Spavajte na udobnom krevetu: Pazite da spavate na udobnom krevetu koji pruža dovoljno podrške za vašu kičmu. Preporučuje se spavanje na boku s blago savijenim kolenima ili na leđima s lagano podignutim nogama kako biste smanjili pritisak na donji deo leđa.
Fizikalna terapija: Fizikalna terapija može biti veoma efikasna u lečenju bola u donjim leđima. Fizioterapeut može koristiti različite tehnike kao što su vežbe za jačanje mišića leđa, istezanje leđa, masaže, elektroterapija i terapeutski ultrazvuk kako bi poboljšao funkciju leđa i smanjio bol.
Lekovi: Lekovi se često koriste za ublažavanje bola u donjim leđima. To može uključivati nesteroidne antiinflamatorne lekove (NSAIL) koji smanjuju upalu i bol, analgetike koji ublažavaju bol, kao i mišićne relaksante koji opuštaju mišiće leđa.
Toplota/hladnoća: Korišćenje toplote ili hladnoće može biti efikasan način za ublažavanje bola u donjim leđima. Toplota može pomoći u opuštanju mišića i poboljšanju cirkulacije, dok hladnoća može smanjiti upalu i otok. Možete koristiti toplu tuširanje, topli oblog ili termofor za toplotnu terapiju, ili pak led pakete ili kese s ledom za hladnu terapiju.
Akupunktura: Akupunktura je tradicionalna kineska terapija koja može biti korisna u lečenju bola u donjim leđima. To uključuje upotrebu tankih iglica koje se ubadaju na određene tačke na koži kako bi se poboljšala cirkulacija i smanjio bol.
Kiropraktika: Kiropraktika je alternativna terapija koja se fokusira na lečenje poremećaja mišićno-koštanog sistema, uključujući i kičmu. Kiropraktor koristi ručne tehnike kako bi korigovao disfunkcije kičme i smanjio bol u donjim leđima.
Injekcije: U nekim slučajevima, injekcije sa kortikosteroidima mogu biti preporučene kako bi se smanjio bol u donjim leđima. Ove injekcije se obično primenjuju direktno u zahvaćeno područje kako bi se smanjila upala i ublažio bol.
Promena životnog stila: Promena životnog stila može biti deo terapije za lečenje bola u donjim leđima. To može uključivati promene u načinu sedenja, nošenju tereta, telesnoj aktivnosti i ishrani. Osiguravanje ergonomskih uslova na radnom mestu, pravilno podizanje tereta, izbegavanje dugotrajnog sedenja. Uz povećanje fizičke aktivnosti takođe mogu biti koraci ka prevenciji bola.
Psihološka podrška: Psihološki faktori kao što su stres, anksioznost i depresija mogu doprineti pojavi i održavanju bola u donjim leđima. Stoga, terapija usmerena na upravljanje stresom, rešavanje emocionalnih problema i poboljšanje mentalnog zdravlja može biti deo sveobuhvatnog pristupa lečenju bola.
Terapija za lečenje bola u donjim leđima treba biti prilagođena individualnim potrebama svakog pacijenta. Neophodno je sprovoditi je pod nadzorom kvalifikovanog zdravstvenog stručnjaka. Pre nego što započnete bilo koju terapiju, uvek se posavetujte sa lekarom ili fizioterapeutom kako biste dobili pravilnu dijagnozu i preporuke za tretman.
Međutim, ako imate bol u leđima koji:
- Traje nekoliko nedelja.
- Koji je intenzivan i ne poboljšava se mirovanjem.
- Koji se širi na jednu ili obe noge, a posebno ako se bol proteže ispod kolena
- Ukoliko vam bol u leđima izaziva slabost, utrnulost ili peckanje u jednoj ili obe noge.
- Ili ga pak prati ga neobjašnjivi gubitak težine.
Potrebno je da se obratite lekaru i fizioterapeutu.
U retkim slučajevima, bol u leđima može signalizirati ozbiljan zdravstveni problem. Potražite hitnu negu ako imate bol u leđima i:
- Izaziva nove probleme sa crevima ili bešikom.
- Prati ga groznica.
- Posle pada, udarca u leđa ili drugih povreda i trauma.
