Elektroterapija (terapija strujom)

Elektroterapija ili terapija strujom podrazumeva primenu različitih struja u terapijske svrhe odnosno aparata za elektroterapiju. Terapija strujom je širok pojam, a struje su različite zbog njihove frekvencije i specifičnih fizioloških odgovora koje izazivaju u telu. Primena elektroterapije zavisi i od efekta koji želimo da postignemo u terapiji i rehabilitaciji, kombinujući ih sa drugim tehnikama fizioterapije.

Sportske povrede meniskusa i njihova terapija podrazumevaju upotrebu različitih vrsta električne energije. Dejstva aparata za elektroterapiju usmerena su pre svega na stimulaciju ćelijskog metabolizama, povećanje vaskularizacije i ishrane tkiva na mestu aplikacije. Zatim, na stimulaciju vazomotorike, perifernih nerava i mišića.

Galvanska struja

Galvanska struja je najednostavnija i najstarija metoda elektroterapije. U pitanju je jeednosmerna električna struja, konstantnog intenziteta. Naziv je dobila po italijanskom naučniku Luiđiju Galvaniju. Njenu pojavu objasnio je Alesandro Volta davne 1794. godine, koji je i tvorac prvih izvora galvanske struje. Ova terapija je do danas zadržala dobru reputaciju, a naročito ako uzmemo u obzir elektroforezu lekova koja je jedino moguće izvesti galvanskom strujom.

Elektroforeza lekova

Elektroforeza predstavlja terapijsku procedura unošenja lekova u organizam posredstvom jednosmerne konstantne ili jednosmerne impulsne struje srednje frekvencije. Na ovaj način, lek se u najkraćem vremenskom periodu unosi na mesto povrede ili zapaljenja, i odmah deluje Koliko je elektroforeza lekova efikasno sredstvo pokazuje i studija koja je proučavala koncentraciju acetilsalicilne kiseline (aspirina) unete peroralno i elektroforezom u koleni zglob kod sportskih povreda.

Jedna od prednosti unošenja leka ovom metodom je da se na taj način izbegava želudačna nepodnošljivost, zatim oštećenje gastrointestinalnog trakta kao i krvotok jetre – čime je čuvamo od oštećenja. S druge strane, omogućava da lek u najkraćem vremenskom periodu bude unešen direktno na mesto povrede ili zapaljenja i da na taj način brže deluje.

Elektroforeza se primenjuje posredstvom elektroda koje su obavijene gazom i natopljene u destilovanoj vodi, te poprskane rastvorom leka. Koristi se za terapiju kortikosteroidima, analgeticima, antibioticima itd. Ovakvim uzimanjem leka, u koži se zapravo pravi depo leka pa se on postepeno oslobađa u tkivo, direktno na mestu gde je potrebno, s tim što se mora voditi računa o naelektrisanju dejstvene komponente leka i polaritetu elektroda.

Primer primene elektroforeze (EF)

Primer – Osam padobranaca starosne dobi od 27 – 48 godina (do istraživanja) obavili su preko 500 padobranskih skokova. Oštećenja meniskusa potvrđena su kliničkim provokativnim manevrima, ultrasonografski i 64-slajsnim skenerom, a potom i patohistološki po ortopedskoj intervenciji artroskopski. Metodom  HPCL kvantifikovana je koncentracija leka uneta na oba načina – peroralno i elektroforezom. Uglomerom i cenimetraskom pantljikom određivani su obimI zdravog i povređenog kolena, kao i amplituda pokreta.

Rezultati primene strujne terapije

Rezultati istraživanja ukazali su na značajno uvećanu koncentracija leka unetog elektroforezom u meniskus, u odnosu na peroralni unos leka. Uočena je viša koncentracija leka u sinovijalnoj tečnosti, u odnosu na meniskus. Upoređivana je i razlika centralnog obima zdravog i povređenog kolena i amplituda pokreta kod oštećenog zgloba kod obe grupe ispitanika. Petog dana po proceduri zapažena je statistički značajnija pokretljivost i manja razlika obima zdravog u odnosu na povređeno koleno u grupi sa EF. Elektroforetska aplikacija medikamenata u koleni zglob značajno utiče na smanjenje inflamcije. Ovakva primena lekova pozitivno deluje i na prevenciju anatomskog remodeliranja kolenog zgloba, uz njegovu veću funkcionalnost.

Modularna struja i elektrostimulacija mišića

Modularna struja sa pravouglim i trouglim impulsima – eksponencijalne struje, koristi se za elektrodijagnostiku i stimulaciju mišića i nerava. Dakle za elektrostimulaciju i elektrogimnastiku. U nekim rehabilitacionim programima elektrostimulacija mišića kvadriceps femoris-a dozvoljena je od početka druge postoperativne nedelje. Potrebno je da fizioterapeuti obrate posebnu pažnju na protokol stimulacije koja se mora izvoditi bez isprovociranog pokreta u zglobu sa kolenom u fleksiji ili ekstenziji većoj od 60 stepeni. Mana ove tehnike elektrostimulacije mišića je iznenadna ekstenzija kolenog zgloba koja može da bude vrlo neprijatna i bolna. Tako da je bezbenije izvoditi elektrostumulaciju kvadricepsa u nultom položaju zgloba, kako bismo izbegli neželjenu kontrakciju i osigurali izometrijsku kontrakciju.

Delovanje elektrostimulacije

Više autora je istraživalo primenu elektrostimulacije u kombinaciji sa terapeutskim vežbama. Druga grupa naučnika istraživala je samo primenu elektrostimulacije nakon povrede meniskusa, a neki od njih su uključili i biohemijske parametre m. quadriceps femoris-a.

Elektrostimulacija visokog intenziteta triangularim impulsima, frekfencije od 2500Hz sa brojem kontrakcija između 60 i 75 je mnogo efikasnija nego elektostimulacija niskog intenziteta frekfencije 55Hz kontrakcijom na svakih 15s i pauzom od 50s u oporavku snage kvadricepsa kod sportista. Još uvek postoje neslaganja oko toga koji parametar stimulacije je najefikasniji u sprečavanju atrofije mišića. Neki ističu da je to frekfenca stimulacije, drugi navode da je u pitanju ukupna količina aktivnosti koja je isporučena mišiću. Treća grupa stručnjaka smatra da su svi parametri podjednako bitni.

Trajanje impulsa

Trajanje impulsa i period između kontrakcija su također veoma bitni parametri u primeni elektroterapije. Pacijenti koji su imali elektrostimulacije nakon druge postoperativne nedelje pokazali su bolje rezultate na izokinetičkim testiranjima snage, a i kadenca je bila značajno bolja. Potvrđeno je da žene reaguju mnogo bolje na ES od muškaraca, te da je atrofija kvadricepsa i stepen gubitka mišićnog tkiva mnogo manji.

Mali aparati za elektroterapiju

Danas mnogi aparati za elektrostimulaciju su integrisani u mobilne mini-aparate koji imaju različite programe stimulacije. Mnogu od njih imaju i mogućnost manuelnog podešavanja parametara stimulacije, ili kombinuju različite modalitete terapije (laser, magnet, elektroterapiju). Po mom mišljenju ovi aparati bi se mogli više primenjivati u kombinaciji sa programom vežbi. Na taj način možemo značajnije uticati na sprečavanje atrofije kvadricepsa kao i na njegovu snagu. Za to je, ipak neophodna i studija sllučaja koja bi to i potvrdila i adekvatna publikacija rezultata.

Elektroterapija – interferentne struje

Indikacije za primenu interferentnih struja posle povreda meniskusa proističu prvenstveno iz njihovog efikasnog dejstva koje imaju neposredno nakon povrede. Ono se ogleda u resorpciji edema i hematoma kao i u poboljšanju vaskularizacije. U isto vreme, ne smemo zanemariti ni njihovo analgetsko dejstvo. Tehnika primene interferentnh struja nakon povrede meniskusa je tetrapolarna. Osnovni pricip koji važi za primenu interferentnih struja jeste da se dva strujna kola moraju ukrstiti da bi se dobio fenomen interferencije, jer se upravo na tom mestu dobija i najizrazitiji terapijski efekat.

Terapijsko dejstvo interferentne struje

Stalna frekvencija od 100 Hz snažno inhibira simpatikus i deluje analgetično kao i ritmička kontrakcija od 90 – 100 Hz. Protivupalno deluje i frekvencija od 50 – 100 Hz. Stalna frekvenca od 25 Hz smanjuje mišićni tonus centralnog i perifernog porekla. Interferetne struje se mogu primeniti i u kombinaciji sa vakuum masažom (masaža negativnim pritiskom) čija je osnovna indikacija resorpcija edema i hematoma. Kombinovanjem ove dve tehnike terapje značajno se pojačava dejstvo interferentnih struja.

Kombinovanje struja u elektroterapiji

U kliničkoj praksi povreda kolena, sa interferentnim strujama često se koriste i dijadinamičke struje. One imaju izrazito analgetično dejstvo i izazivaju vazodilataciju (širenje krvnih sudova) čime povećavaju lokalni metabolizam tkiva. Sinergističko dejstvo dijadinamičkih struja i interferentnih struja primenjenih sa vakum masažom prepoznali smo u praksi. Njihova efikasnost leži pre svega u resorpciji edema (otoka) i hematoma koji su nastali kao posledica povreda kolena u sportskim aktivnostima. Brojne studije i istraživanja potvrđuju da interferentne struje predstavljaju moćan terapijski agens u lečenju mekih struktura kolena.

Transkutana elektronervna stimulacija (tens)

Koristi se kod bolnih stanja, a njena upotreba je naročito izražena u fazi inicijalne rehabilitacije povrede meniskusa. Upravo se u ovoj fazi rehabilitacije pacijent susreće sa bolom koji je posledica iritacije tkiva nakon povrede. Poznato je da TENS oslobađa impulse koji preplavljuju senzorna aferentna vlakna i na taj način deluju na kontrolna vrata (Gate Contol) za prolaz bolnih impulsa u kičmenu moždinu. Pored TENS-a u upotrebi su i HVGS visoko voltažna galvanska stimulacija, koja ima višu voltažu od tradicionalnog TENS-a. Uz njih, koristi se i PENS – perikutana elektronervna stimulacija. PENS se aplikuje preko akupunkturnih igala, čime se iskorišćavaju sve prednosti akupunkture čije dejstvo pojačava galvanska struja.

Elektroterapija – indikacije

Elektroterapija je jedna od najefikasnijih metoda fizikalne terapije. Fizikalna terapija Sučević primenjuje terapiju na savremenom kompjuterizovanom mobilnom aparatu. Program i kombinovanje terapijskih modaliteta vršimo u skladu sa dijagnozom i stanjem pacijenta (akutna, subakutna, ili hronična stanja). Elektroterapija ima veliku primenu u lečenju bolnih stanja: kičme, zglobova, sportskih povreda, smetnji cirkulacije, oštećenja i slabosti mišića i živaca i drugo.

U zavisnosti od vašeg zdravstvenog ili mišićno-skeletnog stanja, elektroterapija može ponuditi nekoliko ključnih prednosti:

• Smanjuje bol u nervima
• Promoviše zarastanje mišićno-skeletnih povreda
• Pruža neinvazivnu kontrolu ili umanjenje bola sa ili bez lekova
• Prevenira atrofiju mišića
• Povećajva cirkulaciju u procesu zarastanja rana
• Ima minimalne ili nikakve neželjene efekte

Kao i svaki drugi rehanilitacioni modalitet, i terapija strujom ima svoju listu kontraindikacija. Kako bismo izbegli nuspojave strujne terapije, potrebno je izbegavati njenu primenu kod sledećih stanja:

• Ne treba je koristiti za lečenje simptomatskog lokalnog bola osim ako je uzrok bola jasno dijagnostikovan.
• Elektroterapiju ne treba koristiti ukoliko pacijent ima kancer ili kancerozne lezije.
• Tretman ne treba primenjivati na delovima kože koji su otečeni, inficirani ili upaljeni (npr. proširene vene)
• Kod pacijenata za koje se sumnja da imaju određene zarazne bolesti ili bolesti koje zahtevaju suzbijanje toplote ili groznice ne treba lečiti elektroterapijom.
• Terapiju strujom ne treba primenjivati na prednji deo vrata (karotidni sinus) ili kroz glavu.
• Žene koje su trudne treba da izbegavaju elektroterapijski tretman, pošto nije utvrđeno delovanje struja na plod i trudnoću.
• Pacijenti sa srčanim pejsmejkerima ne treba lečiti korišćenjem mišićnih stimulatora sa pogonom.
• TENS ne bi trebao da se primenjuje kod pacijenata koji imaju pejsmejkere.